Zaboravljene poslastice

 Urmašice

Zaboravljene poslastice

Nije me bilo iz opravdanih razloga. Skolio me je neki virus kao što odavno nije. Nije sama bolest po sebi bila toliko strašna, koliko njene posledice: od kada mi se začepio nos, ne osećam više nikakav ni miris ni ukus. Kao što možete da zamislite, ovo mi praktično onemogućava pisanje bloga, a i mešenje kolača je postalo prilično besmisleno. I sad, kijavica je prošla, a meni se čula nisu u potpunosti povratila. Recimo da osećam 50% od onoga što bi trebalo da osećam što se tiče osnovnih ukusa, a nijanse skoro uopšte ne.

Na svu sreću, ovo smo pravili i jeli pre nego što sam se razbolela, dok mi je mama bila u poseti. Ovo je, u stvari, njen recept, njen kolač, niko to ne pravi kao ona. Odmah ću da vas upozorim - ne može biti masnije i ne može biti slađe. I ne može biti divnije.



U Bosni su (h)urmašice uobičajen i običan kolač, starinski, omiljen. Nisu toliko rasprostranjene po svim balkanskim državama kao baklava ili tulumbe, ali to ne znači da su išta lošije. Lepota je u jednostavnosti.

Za urmašice vam je potrebno maslo. Loša vest je da u Srbiji maslo ne može da se kupi. Dobra vest je da lako možete sami da ga napravite. Nije jeftino, ali vredi truda. Otopite puter u šerpici na tihoj vatri - čim se i poslednja grudvica istopi, skinite ga s vatre i procedite kroz parče gusto tkane gaze. Maslo čuvajte u frižideru, rok trajanja mu je duži od roka trajanja putera.

Dobra vest pod b. je da se moja mama kune da urmašice ispadaju podjednako dobre i sa nečim što se zove biljna mrs, a proizvodi je Zvijezda i može se kupiti i u Hrvatskoj i u Bosni. To je, kao, biljna imitacija masla. Ne margarin, nego eto, nešto treće. Pa kome je dostupno, nek izvoli.

Druga stvar, oštro brašno. Urmašice od mekog brašna su gnjecave. Što se ukusa tiče, sve OK, ali konzistencija nije dobra, pa vam savetujem da se držite oštrog brašna.



Recept je jednostavan:

• 250 g masla na sobnoj temperaturi


• 125 g milerama / kisele pavlake


• 1 jaje


• 1 žumance


• sok pola limuna


• na vrh noža sode bikarbone*


• 450 g oštrog brašna

*važno je da se držite ove mikro-mere jer će u protivnom (s većom dozom sode bikarbone) urmašice popucati tokom pečenja.

za sirup:

• 500 g šećera


• 500 ml vode

Od svih sajstojaka, dodajući brašno pomešano sa sodom bikarbonom na kraju, umesite prhko testo i odmah ga oblikujte kao na fotografijama. Prvo napravite dve rolne i podelite ih na jednake parčiće, po prst debele. Zatim ove diskove dlanovima oblikujte u loptice. Istanjite loptice među dlanovima (ruka na fotografijama pripada mojoj mami lično). Zatim svako parče testa blago utisnite na hrapavu stranu rendeta. Pažljivo odignite testo s dve strane i povijte ga na unutra, pa ga skinite s rendeta i ređajte urmašice u podmazan pleh.

Pecite urmašice na 180 stepeni C dok sasvim blago ne promene boju. Ne bi valjalo da vam urmašice potamne po ivicama. Dok se testo peče, skuvajte malo gušći sirup od šećera i vode, pa ga stavite sa strane. Čim izvadite pleh iz rerne, zalijte vrele urmašice sirupom. Nakon petnaestak minuta, okrenite ih na drugu stranu, da se lepo napiju sirupom, pa ih nakon još petnaest minuta vratite da budu licem nagore. Pustite da se sasvim ohlade pre nego što ih servirate, ako baš ne možete da odolite iskušenju. Ako možete, stavite ih u frižider i poslužite tek 24 časa kasnije.

U čvrsto zatvorenoj plastičnoj posudi, urmašice mogu da opstanu u frižideru i desetak dana, mada ne znam da su bilo kome toliko potrajale.

Šta sam promenila: Ne znam da li sam ikada ranije na blogu napisala da je neki recept koji predstavljam najbolji od svih, mislim da nisam. Evo zato sad: ovo vam je najbolji recept za urmašice i niko ništa ne treba da menja. Nije ovo samo moje mišljenje - mama se, takorekuć, pročula po urmašiscama i prijatelji i rođaci se sjate kad čuju da ih je pravila.

Presuda: Iako je reč o tipičnom turskom kolaču koji se zaliva šećernim sirupom, urmašice nisu preslatke. Kada ih izvadite iz rerne, izgledaju kao keksi. Međutim, kada se preliju, omekšaju i moraju da se jedu kašičicom. Urmašice moraju da budu uronjene u šećerni sirup i pohranjene u čvrsto zatvorenoj posudi, inače će se osušiti. Kao što sam napomenula, mogu da "traju" više dana, ali nakon izvesnog vremena će se sirup zgusnuti i kristalizirati, tako da je bolje da ih jedete dok su još sasvim sveže. Kada ih izvadite iz frižidera, pustite da se malo opuste na sobnoj temperaturi i uživajte.

Zaboravljene poslastice

 Urmašice - Zaboravljene poslasticeBranka - byB

 

Urmašice ili Hurmašice kako ih mi zovemo su slastica koja je obilježila dobar dio moga djetinjstva i mladosti. Pamtim mamine hurmašice i ono veselje kada bi zamirisale iz pećnice, a zatim se hladile prelivene šerbetom i kriškama limuna dok sam čekala da se konačno ohlade i da dobijem na tanjurić prvu hurmašicu koja se sa svakim zalogajem doslovno topila u ustima. 

Svatko tko zna da sam odrasla u Dubrovniku sada se naravno pita kakve veze imaju hurmašice i Dbk , kako one uopće mogu biti jedan od kolača moga djetinjstva ?  Mogu i bile su , ali isto su tako jednog dana prije nešto više od 20 godina nestale iz mamine kuhinje i od tada  ih niti mama,  niti sestra niti ja nismo napravile, iako recept uredno stoji zapisan u maminoj bilježnici. 

Današnje hurmašice napravila sam po receptu maxivide, drage Deane koja sa svojom malom pomoćnicom, preslatkom kćerkicom Unom oživljava poslastice iz bilježnice njezine bake i majke  na blogu Zaboravljene poslastice. Volim i sviđa mi se pratiti ovaj blog i osim što je izbor slastica uvijek vrijedan pažnje, vrijedna je kvaliteta svake od njih koja se prepoznaje iz recepta, a meni se posebno sviđa način na koji maxivida predstavi, objasni i prezentira svaki od tih recepata. Iskreno, bila bih najsretnija da mogu isprobati svaki od tih recepata, onako krenuti redom, ......, ali za isprobavanje izabrane su baš urmašice ! 

Ovaj tjedan provela sam u Dbk i nekoliko dana pratila me kiša, oblaci, južina, kiša....... I koliko god takvio vrijeme nije ono u kojemu bi čovjek uživao toliko nije prepreka za doživljaj posebnosti i ljepote ovoga grada. Jednom je dragi I. rečenicu započeo sa: "Kao što je Dbk snaga kamena......", e da to je ta snaga kamena, mora, atmosfere,  koja je i po najlošijem vremenu i dalje snaga i ono što vas ispunjava i privlači da uživate i dok čekate novi sunčan dan. Privukla je ta snaga, privukao je ovaj grad , ovi ljudi, .... ovo sve, jednog davnog dana i moga tatu koji je došao, vidio, ostao  

Moja mama, rođena Dubrovkinja, otišla je studirati u Zgb i u trenutku kada je odlazila sigurno nije znala da je tamo čeka susret sa čovjekom koji je rođen u Bosni, odrastao u Zgb i sa kojim će se vratiti u Dbk i koji će biti moj tata i imati ćemo isto ime, nas dvoje B. u obitelji ! Tata koji je Grad uvijek zvao svojim, koji je volio i bosansko i zagrebačko, ali je inspiraciju i svoj život našao u onome "dubrovačko". Tako je učio i nas i tako smo uz njega naučili i zavoljeli i neke bosanske specijalitete, najomiljenija mu je bila pita krompiruša koju mu je radila njegova mama, moja baka, kada god bismo došli na praznike u Zg, a volio je jako i hurmašice koje je od milja zvao "hurmice"  i njima ga častila moja mama koja ih je naučila raditi. Najviše smo im se veselili on i ja, bile su to naše omiljene hurmašice, "hurmice" !

Bile su to one hurmašice koje mama prestala raditi onog dana kada nas je tata napustio, onog dana kada je nestalo puno toga i kada je sve skupa imalo sve manje smisla. Prošlo je od tada vrijeme, prošle su godine, vraćao se smisao, sjećanja ostaju a život se vraća, ali hurmašice se nisu vratile. Dok......, jednog dana prije 2-3 godine moja draga nećakinja K. me pitala : "B., hoćeš li mi napraviti hurmašice ?" pokazujući sliku i recept iz nekog isječka iz časopisa. Ostala sam i više nego iznenađena , odakle ona uopće zna za hurmašice i zašto baš hurmašice ? Niti sestra niti ja ih nikada nismo tražile, a ona, dijete koje nema pojma o tome zaželjela je baš njih. Nekako sam ih tada izbjegla, ali K. nije odustajala i vremenom je bilo sve teže pogledati u te predivne dječje, tople, smeđe oči koje traže "samo hurmašice". 

Ovaj put kada sam došla uobičajeno sam pitala cure što žele da im pripremim, a K.me uhvatila za ruku i rekla: "hoće li ovaj put biti hurmašice ? " . Biti će i bile su !  K. sam rekla da će biti ako će ih sama raditi, a ja ću joj asistirati. Mami smo rekli da ćemo ih nas dvije napraviti, ........"oh, pa ja ih nisam pravila već više od 20 godina" rekla je mama. Znamo, znamo, danas ih mi pravimo. Imamo i recept kod drage maxivide i idemo na posao. 

Kao što je maxivida napisala ovo je recept u kojemu ništa ne treba mjenjati, savršen je upravo takav kakav je i mi smo ga slijedile u potpunosti. Osim, "maslo" i "maslac" nije isto, ali u nedostatku ovoga prvoga koristile smo maslac. Sve ostalo prema receptu koji je ovdje. 

I K. je uspjela ! , uz moju malu pomoć presretna je napravila svoje prve hurmašice kojima se jako razveselila ! 

Tko bi ih se nagledao , tko bi dočekao da ih isproba.........

Probala ih je K. probala ih je imama i rekla da su joj odlične, probale smo ih i sestra i ja i potvrđujem ono što je draga maxivida napisala "u ovom receptu ne treba ništa mjenjati". 

Draga K. je bila pozvana da kaže svoje misšljenje i samo je rekla: "mmmm, ovaj kolač je legenda ! 

Legenda !? Da, upravo tako, K.nije svjesna što je izgovorila , ali ovaj kolač je upravo to.  Obožavam moju K. ! 

Ja sam bila uvjerena da ću sada uzeti i mamin recept u ruke, usporediti ga sa ovim, možda i prokomentirati, ...., ali ne, nisam to napravila, ne znam , prošlo je 20-tak godina i sigurno ne treba proći još toliko, .....zapravo, ......, možda je i zbog ovog oblačnog i kišnog vremena, možda je potreban samo jedan sunčan dan !  

Do tog sunčanog dana, preporučam ovaj recept i draga Deana, tebi i tvojoj Uni, kao i mami i baki iz čije bilježnice izlaze sve divne slastice sa kojima nas častiš na odličnom blogu Zaboravljene poslastice hvala na ovom receptu za urmašice koja ja cijelo vrijeme zovem hurmašice. "Hurmice" ili jednostavno legende !