zaboravljene poslastice

Strast sa šećerom i cimetom / Special Edition: Cinnamon Sugar Pull-Apart Bread

www.maxivida.de  

Napravila sam ovaj hleb po receptu Joy the Baker još pre mesec i po dana, i nisam nameravala da ga uključim u blog. Međutim, nisam mogla da predvidim burnu reakciju ukućana i gostiju, aplauze, ovacije, padanje u nesvest... Od tada mi muž traži da ga ponovo pravim, ja se sve nešto nećkam, u stvari znam da ćemo ga raščerečiti dok je vreo i da mi tih hiljadu kalorija-u-pet-minuta baš i nisu potrebne.

Znate kada u Zvezdanim stazama Borg asimiluju čitave civilizacije pretvarajući ljude u kiborge, pa kad naiđu na Enterprajz pošalju im zahtev za predaju uz reči: "Resistance is futile"? Mada posada uspeva da im se suprotstavi, a kapetan Pikar se odupre čak i kada je asimilovan, pred ovim hlebom nema otpora. Za njim ostaje pustoš pocepanog papira za pečenje, ali bez mrvica. Drvo iz koga se dobija cimet nastalo je pre ko zna koliko miliona godina, samo da bi taj začin danas zasijao kao glavni sastojak ovog kolača. Kolača koji je više od kolača! Malo sam se mučila da prevedem "cinnamon sugar pull-apart bread", kako se kolač zove u originalu, i to ne zato što je neprevodivo, nego zato što mu ime ne ide na čast. Mnogo je preciznije nazvati ovaj hleb strašću. Strast prema desertu, prema uživanju, prema životu. Kad budem imala više vremena, ispevaću mu sonet. Dotle, i vi i ja znamo da ćete morati da ga napravite. Odmah.

Da bih vam skratila muke, prevela sam i recept i mere iz šolja u grame.

Za testo:

• 370 g plus dve supene kašike brašna*
• 30 g šećera
• kesica suvog kvasca
• pola kašičice soli
• 60 g putera
• 80 ml punomasnog mleka
• 60 ml vode
• 2 jajeta, sa sobne temperature
• 1 kašičica ekstrakta vanile

Za fil:

• 200 g šećera
• 2 kašičice mlevenog cimeta
• pola kašičice muskatnog oraščića
• 60 g putera, otopljenog dok ne pobraoni

*Prvi put sam koristila meko brašno (tip 500 /550), kao u svim dizanim testima. Drugi put sam sledila originalni recept i koristila oštro ("all-purpose", tip 400) brašno. Meko brašno je bolje, kolač je kompaktniji, dok je sa oštrim više "izlistan". Na ukusu nema razlike.

U činiji u kojoj inače mesite dizana testa pomešajte dve trećine brašna, šećer, so i suvi kvasac. Zatim u šerpici otopite puter sa mlekom. Skinite s vatre i dodajte vodu i vanilin ekstrakt. Ostavite minut-dva da se još malo ohladi, pa sipajte u činiju sa suvim sastojcima. Originalni recept nalaže da se testo mesi špatulom, meni je to em zamorno, em dugo traje, pa sam koristila mikser sa spiralnim dodacima i sigurna sam da je potpuno svejedno koji metod ćete upotrebiti. Nakon što sjedinite testo, dodajte mu jaja, pa kada se i to poveže u glatku masu, postepeno mešajući dodajte ostatak brašna. Dobićete meko, pomalo lepljivo testo. Premažite ga uljem, prekrijte činiju plastičnom folijom, pa kuhinjskom krpom i ostavite da se diže sat vremena na toplom mestu.

Testo će se udvostručiti. Malo ga umesite sa još dve kašike brašna, pa ga izručite na brašnom posutu radnu površinu. Razvijte testo oklagijom u obliku pravougaonika, da bude debelo oko pola centimetra. Metalnu modlu za hleb obložite bakpapirom. U šerpici otopite puter i pustite ga da potamni, pa ga ravnomerno četkicom razmažite po testu. Pospite šećerom pomešanim sa cimetom i muskatnim oraščetom. Isecite testo uzduž na šest jednakih traka i naslažite ih jednu na drugu, pa onda ovu gomilu popreko presecite na šest manjih pravougaonika. Slažite pravougaonike u modlu za hleb jedne do drugih i ostavite hleb da se digne još pola sata pre nego što ga stavite u rernu. Za to vreme, rernu zagrejte na 180 stepeni C.

Pecite hleb 30 minuta, dok lepo ne potamni. Važno je da hleb dobro ispečete, jer autorka recepta tvrdi da izgled ume da vara - da vam se čini da je gotov, a da je iznutra još uvek nepečen. Ipak, ne bi valjalo ni da ga prepečete... Dobro, znate već šta vam je činiti.

Pustite da se ohladi taman toliko da ne ispečete prste i kidajte. Šećer se na dnu modle za hleb karamelizirao sa cimetom i puterom, praveći hruskavu, lepljivu koricu. Nirvana.

Šta sam promenila: Nedajbože da sam nešto promenila, nisam ništa, savršenstvo ne sme da se dira. Ipak, mere u šoljama su prilično neprecizne i dobila sam dosta mekše testo od ovoga sa slike originalnog recepta. Bilo mi je znatno teže da ga sečem i slažem, pa me je u jednom trenutku uhvatila panika da neće ispasti kako treba i da je ceo trud bio uzalud. Postupak slaganja traka bio je prilično pipav, testo se migolji, fil se prosipa. Ali na kraju - hepiend, neka vas to ne brine.

Naravno, verovala sam svom oku i nisam koristila lenjir da isečem jednako debele trake testa. Ispostavilo se da uopšte nije bitno čak i ako je neka traka deblja ili tanja od ostalih, tokom pečenja se sve lepo izjednači i ne vidi se nikakva razlika, tako da slobodno sebi možete da ušparate to sitničarenje.

Sve ostalo je išlo kao po loju. Ipak, bila sam dužna da vas upozorim na potencijalne zamke.

Presuda: Presuda je izrečena u uvodu. Ovo ne samo da mora da se napravi, nego mora da postane deo svakodnevnog poslastičarskog repertoara svakog domaćinstva koje drži do sebe.

Cinnamon Sugar Pull-Apart Bread

The recipe was taken from Joy the Baker. I've made it twice and realised I just had to blog about it although it has nothing to do with the concept of my blog. But this is love. This is pure baking passion. I had to share.