Heljdija - heljdopita
Ja u kuhinji...
Ipak da se nismo upustili u osvajanje "vrhova" Durmitora, da nismo planinarili 10 sati gotovo bez prestanka, da se nisu izmenjala sva godišnja doba u tom danu, da... ne bih imala onaj pravi, iskonski, spoj sa prirodom i ne bi me baš toliko osvojila koliko jeste.
Potpuno
nepripremljeni, u platnenim patikama i samo sa po jednim duksom (jer to
je nešto najdeblje i najtoplije što smo imali) krenuli smo do Ledene
pećine ... Kažu 3,5 sata hoda...
Put prvo vodi kroz
šumu koja je potpuno čarobna, nalećemo na potok gde deca piju vodu i
nije to makar koja voda... to je ŽIVA voda... Nastavljamo dalje i ne
možemo a da ne stanemo da beremo šumske jagode... Bože koliko ih je...
Idemo dalje, dalje... predeli se smenjuju od ravničarskih, preko jakih
uspona, hodanja po stenju, travi, siparu... Sati prolaze a mi polako
napredujemo... A onda nevreme, kreće kiša, vetar šiba i ajde sve to nije
problem ali teren postaje krajnje klizav a mi kao što sam rekla potpuno
nepripremljeni. Ipak nikom nije palo napamet da odustanemo (mnogi
planinari pod "punom opremom" jesu), nastavljamo dalje i osvajamo naš
cilj... Ledena pećina je pred nama, spuštamo se unutra, slikamo i brzo
"bežimo" dalje jer vreme odmiče a čeka nas isti toliki put nazad, uz to
odredište nam je tamo negde u dolini, na horizontu, a ovde su oblaci i
grmi i seva na sve strane...Jedva da smo i sendvič uspeli da pojedemo na
vrhu...
Kiša sipi ceo put nazad, kamenje klizavo do bola a mi polako nogu pred nogu idemo liticama i uživamo...
Slatkica se okreće sa osmehom na licu i pita me da li mogu... Hej
"kilavica mica" ćuti, hoda, ne kuka ni da je gladna, ni da joj je hladno
ni da je nešto boli već pita mene da li mogu... Planina je čudo...
Pri povratku
svraćamo u Katun kod Lokvica i srećemo divne ljude ... zovu nas da uđemo
malo da se ogrejemo, osušimo i nude nam po šolju MLEKA... Da ste samo
mogli da vidite i da sam ja mogla da zabeležim taj trenutak oduševljena
kada su deca krenula da piju MLEKO... pravo MLEKO...
Puni utiska krećemo dalje i za kraj bili smo nagrađeni predivnom dugom...Ali predivnom...
(fotografije u suštini uopšte ne dočaravaju sve to... ili ja bolje
nisam umela da zabeležim tu lepotu...mada veći deo puta zbog kiše i
potrebe da ruke koristim za hvatanje nisam ni slikala...)
Narednih par dana
nismo bili u stanju da se maknemo jer nas je svaka koščica bolela ali
ipak rečenica koju je sinkić izgovorio u šumi pri kraju puta :"Ovo je najdivnije mesto na koje ste nas mogli dovesti, hvala vam..." govori sve... i opravdava sve...
Dugo sam mislila
koji bi to prikladan recept ovde bio a onda sam znala da je to neki sa
mlekom tj. proizvodom od istog... i mislim da je heljdopita pravi izbor,
nekako baš ide uz planinu, uz ceo taj ambijent a i posle celog dana u
planini mislim da bi jako, JAKO, prijala i nadoknadila sve te izgubljene
kalorije ;)
Heljdija
Potrebno je:
(za okruglu šerpu prečnika 19 cm)
za palačinke od heljde:
150 ml integralnog, heljdinog, brašna
150 ml integralnog, pšeničnog, brašna
1 jaje
250 ml kisele vode
1 ravna kašičica soli
2 kašike ulja
oko 100 ml mleka
za fil:
200 g starog, zrelog, kajmaka
100 g belog sira
100 ml kisele pavlake
oko 150 ml mleka
par kockica putera
Način pripreme:
U činiju za mešanje stavila sam obe vrste brašna, i so, dobro ih promešala pa dodala jaje, vodu, mleko, ulje i sve promešala žicom za mešanje. Smesa treba da bude malo gušća nego klasična za palačinke.
U tiganju prečnika šerpe u kojoj ću peći pitu ispekla sam malo deblje palačinke.
Za fil sam pomešala kajmak, sir, kiselu pavlaku i mleko. Nisam solila jer je sve bilo dovoljno slano a fil inače treba biti ređi da kasnije kore od heljde upiju sve te "sokove" prilikom hlađenja.
Šerpicu sam obložila papirom za pečenje a onda ređala palačinku, fil, palačinku, fil...(dok sam imala materijala) s tim da je od gore išao fil i par kockica putera.
Stavila sam pitu u rernu i pekla na 200 stepeni nekih 45-50 minuta tj. dok od gore nije fino porumenela.
Izvadila sam iz rerne, sačekala da se ohladi a onda stavila na tanjir za serviranje i poslužila sa malo kajmaka pride.
Potrebno je:
(za okruglu šerpu prečnika 19 cm)
za palačinke od heljde:
150 ml integralnog, heljdinog, brašna
150 ml integralnog, pšeničnog, brašna
1 jaje
250 ml kisele vode
1 ravna kašičica soli
2 kašike ulja
oko 100 ml mleka
za fil:
200 g starog, zrelog, kajmaka
100 g belog sira
100 ml kisele pavlake
oko 150 ml mleka
par kockica putera
Način pripreme:
U činiju za mešanje stavila sam obe vrste brašna, i so, dobro ih promešala pa dodala jaje, vodu, mleko, ulje i sve promešala žicom za mešanje. Smesa treba da bude malo gušća nego klasična za palačinke.
U tiganju prečnika šerpe u kojoj ću peći pitu ispekla sam malo deblje palačinke.
Za fil sam pomešala kajmak, sir, kiselu pavlaku i mleko. Nisam solila jer je sve bilo dovoljno slano a fil inače treba biti ređi da kasnije kore od heljde upiju sve te "sokove" prilikom hlađenja.
Šerpicu sam obložila papirom za pečenje a onda ređala palačinku, fil, palačinku, fil...(dok sam imala materijala) s tim da je od gore išao fil i par kockica putera.
Stavila sam pitu u rernu i pekla na 200 stepeni nekih 45-50 minuta tj. dok od gore nije fino porumenela.
Izvadila sam iz rerne, sačekala da se ohladi a onda stavila na tanjir za serviranje i poslužila sa malo kajmaka pride.
You might also like:
