среда, 18. јун 2014.

pita za pocetnike...

 Domaće kore - za početnike


Moja mama ne razvija kore, ne ume. Moja nana ume, ali ne pamtim da sam je ikada videla da to radi. Do dana današnjeg, nikada nisam nikoga gledala uživo kako pravi kore. Samo preko interneta. Moje iskustvo sa pravljenjem testa je relativno kratko, nepunih 7 godina. Sa korama još kraće.


Zbog čega se majati sa pravljenjem domaćih kora?

Stvarno, zbog čega, kada se danas mogu na svakom koraku kupiti kore, solidno dobre?!
Domaće su domaće. Znate da tu nema ničega za produžavanje svežine, izbegavate situaciju da su kore loše (debele, pocepane, buđave), plus ukus i tekstura, koji su malo drugačiji, ali nama neuporedivo bolji.

... i iz inata. Bar je kod mene proradio inat. Kad god se ove kore pomenu, uvek čujem kako je to petljancija i jako teško i domaćici koja ih pravi "svaka čast, to ne ume svako". Znate li šta je teško naučiti? Kvantu fiziku na primer. Naučiti pravljenje kora, nije! Može apsolutno svako, samo ako hoće.

Recept

Recept je krajnje jednostavan i glasi ovako:
  • 500g mekog brašna T400 
  • 300ml tople vode
  • 1 kašičica soli
  • par kašika ulja za premazivanje

Priprema:

Zamesiti glatko testo od brašna, soli i vode. Testo ostaviti da odmori 20 -30min, pokriveno plastičnom folijom. Testo nakon toga podeliti na dva dela, pa svaki deo malo premesiti i oblikovati jufku. Jufke ostaviti pokrivene kratko da odstoje zbog lakšeg razvlačenja, pa ih razvući u krug. Tanjir na koji se stavlja jufka se podmaže sa malo ulja, stavi se razvučena jufka, odozgo premaže sa još ulja i ostavi prekrivena pola sata da odstoji. Jufke prebaciti na pamučni stolnjak i u krug razvlačiti koru. Filovati nadevom po želji, pa ispeći u prethodno zagrejanoj rerni dok ne porumene.

Finese:

Najčešće imam brašno T400, ali se kore mogu praviti i od onog T500. Ako koristite ovo drugo, imajte u vidu da njega treba nešto malo manje za ovu količinu vode.
Brašno prosejati, kao i za sva ostala testa, to je obavezno. Razbijete grudvice, ako nedajbože ima neka larvica u brašnu, ona ostane na situ, ubacite malo vazduha u brašno.

Voda ne sme biti hladna da ne usporite proces razmekšavanja testa, ali ni vruća da ne "skuvate" brašno i time utičete na elastičnost testa. Dakle, topla voda. Gradacija bi mogla glasiti ovako:
hladna - mlaka - topla - vruća - vrela(provrela)

Nemojte da stavite odmah svu količinu brašna, nego 450g, pa dodajte ostatak po potrebi. Treba da se dobije testo srednje tvrdoće.
Mesite testo 15 minuta. Mesite ga na stolu posutim brašnom, prebacujući težinu tela na ruke, dok ne prestane da se lepi za sto i za ruke, dodajući po malo brašna. U jednom trenutku ćete osetiti kao da vam testo raste pod rukama, kako se kaže, testo postaje podatno. Na rukama će ostati tanak "film" od brašna, odnosno glutena koji je počeo da se razvija. Ako vam se na početku mnogo komadića testa nalepilo po rukama, otresite to sa strane ili operite ruke. Nemojte rizikovati da te komadiće ubacite u testo i da se oni kasnije ne razbiju i prave vam problem kada razvalačite koru.


Gotovo testo izgleda ovako:


Premažite ga sa malo ulja i prekrijte providnom folijom. Ako je u prostoriji mnogo hladno, stavite vanglicu preko testa. Testo neka stoji pola sata tako. Nakon toga, testo presecite na dva dela. na slici ispod vidite nepremešeno testo, malo sam ga pritisla prstima da mu vidite strukturu.


Sada svaki deo kratko premesite, oblikujte lopticu i ostavite par minuta da odstoji da bi ga lakše razvukli. Prekrijte ga onom folijom što je ostala od početne lopte. Vidite na slici ispod kako je lepo, glatko i mogu da se vide mali mehuri vazduha kako izbijaju po testu. Ispod ovih jufki ne posipajte brašno, niti odozgo. Testo se maltene ne lepi za podlogu.


Sada ide razvlačenje u krugove. Isto, ne posipajte brašno ni odozdo ni odozgo, ne lepi se ništa, možda mizerno ispod testa, ali se testo lako skida sa podloge. Prvo pripremite dva obična plitka tanjira. Svaki podmažite sa po kašičicom ulja.
Jufke razvucite malo veće od dna tanjira, pa ih prebacite na njih. Preko svake razvučene jufke, sipati po punu kašiku ulja i premazati rukom testo odozgo i sa strane. Zatim opet prekrijete testo folijom i ostavite da stoji tako pola sata.

Kada se dovoljno izveštite, neće vam trebati dva tanjira, nego ćete moći da ređate jufku preko jufke. Za početak, lakše je da ih odvojite, zbog vađenja i prebacivanja na sto.



Nakon stajanja od pola sata, testo će biti fino elastično i moći će lepo da se razvuče.

Uzmite neki veliki stari stolnjak ili stari čaršav koji više ne upotrebljavate. Mora biti pamučan. Stolnjak pospete sa vrlo malo brašna, da sprečite lepljenje. U suštini i ne mora, ali je ipak bezbednije ovako. Možete rukama malo da rasporedite to brašno po stolnjaku, taman ćete i ruke poprašiti brašnom, što će olakšati prebacivanje testa.

Dok se ne izveštite, prebacite testo odmah na sto. Kasnije možete da malo prvo u vazduhu između skupljenih ruku u pesnice, prvo razvučete testo, pa stavite na sto. Te slike nemam, jer je Dekija teško nahvatati da mi asistira i fotografiše dok mlatim testo po vazduhu. :D
Elem, ispod je slika testa prebačenog odmah na sto, bez prethodne akcije opisane iznad.


Pazite da vam se testo negde ne preklopi i slepi, jer će tu posle da pukne dok razvlačite. Ako vam se stolnjak negde malo povuče ili zgužva dok vučete testo, polako ga povucite i poravnajte.
Podvucite nadlanice ispod testa, ali ruke stisinte u polupesnicu, pa u krug (vi kružite oko stola) odižite i povlačite blago testo ka sebi i šireći malo šake u suprotnim pravcima. Tako razvucite na manju površinu, a onda krenite prstima da razvlacite, tako da vučete jagodicama prstiju.


Kada ste razvukli na malo veću površinu, kao na slici iznad, možete već malo lagodnije da hvatate testo prstima i odižući ga, vučete naokolo. Vodite računa da vam je testo sve vreme u rukama, da ga odižete tokom razvlačenja i da ne vučete jako. Kada ga razvučete do ivica stola, onda ide još lakše jer se testo fino zakači, ali i tada ne vucite na dole, da ne pocepate testo, nego i dalje odižite. Ova akcija je malo nezgodna za leđa, ali brzo se završi.
Na prethodnoj slici je testo ostavljeno da bih fotografisala, ruka u kesi, pa je malo mutna. :(

Po dobro umešenom i razvučenom testu, pojaviće se plikčići vazduha.


Ako primetite da vam se, na krajevima testa koje razvlačite, pojavila koja rupica, to znači da ste stigli do kraja razvlačenja i da testo ne želi više da sarađuje. Od svake jufke uvek ostane viška testa. Ne znam koliko će se videti na slici ispod, ali iznad ovog debljeg dela testa sa leve strane, ima par mirko rupica.



Sldeći korak je uklanjanje ovih debelih, nerazvučenih delova testa. To je obavezno, jer ćete u suprotnom da imate u piti neke debele žilave delove.
Moja nana kaže da je njena majka to skidala tako što je išla naokolo i vrtela testo oko prstiju, odnosno, vrtela te debele delove, dok je drugom rukom kao pridržavala iznad testo.
Meni je lakše da to sečem makazama.
Uhvatim za taj višak testo, pa sečem makazama i ujedno blago dodatno razvlačim testo.

Iznad vidite iseckanu kraću stranicu kore, duža visi preko stola. Moj sto je mali, može da se razvuče, razvučem ga, ali sa tih razvučenih strana testo ne pada preko, što je odlično jer se lakše uvija i generalno, pokušajte da testo tako razvučete, da kraće stranice stoje na stolu.

Kada smo obradili testo po ivicama, sledi filovanje. Stavljate fil po želji, slan, sladak, nebitno. Testo je neutralnog ukusa.

Prvo celu površinu kore poprskate kiselom vodom ili mlekom. Onako ovlaš, ali ravnomerno. Onda poprskate isto tako uljem. Fil nanosite, najbolje, viljuškom, ravnomerno po kori. Fil nije moguće razmazivati, jer se kora lako probuši.

Posebno obratite pažnju na to da fil stavite uz samu ivicu kore, jer kad urolate, a tu nema fila, onda će se taj deo zalepiti i dobićete nakon pečenja, na tom mestu debeli komad slepljenog testa, što nije baš lepo za jelo. Ako kora malo pada preko stola s te strane, opet stavite uz samu ivicu stola, jer ćete taj deo preklopiti kasnije i fil pomaže da se ništa ne lepi previše. Isto tako stavite fil i uz same ivice stola sa strana gde kora visi.

Kada je kora nafilovana, sačekajte da se malo prosuši (ne predugo jer presušena kora postaje krta), da biste lakše prebacili deo koji visi. Pre prebacivanja, rukom blago odlepite te viseće delove od kore, ako se negde zalepila. Onda uhvatite stolnjak široko rukama, pa u jednom brzom potezu, prebacite deo koji visi preko nafilovane kore. Tako sa jedne, pa sa druge strane.


Moj sto je uzan, pa sve smotam u jednom potezu. Ako imate širi sto, onda motajte jedan kraj skoro da sredine, pa isto sa drugog kraja, pa po sredini presecite oštrim nožem ili sekačem za pizzu, da dobijete dva dela.

Kako da smotate. Opet pomoću stolnjaka. Uhvatite široko stolnjak, pa iz jednog poteza, odižući na gore, srolajte koru. Ovako ćete zarobiti i nešto vazduha, što pomaže da pita lepo naraste tokom pečenja.

Na slici ispod vidite kraj kore i kako se nije tu ništa previše slepilo, jer ima fila na ivicama.


Sada prinesite tepsiju i držeći koru rukama, rolajte u krug ili kao "zmiju", sve zavisi da li ređate u okruglu ili četvrtastu tepsiju. kao što ćete videti, ja sam upala u neki loš trip, pa umesto zmijice, krenula sam da motam regularno koru u krug iako sam uzela četvrtastu tepsiju. Dešava se. Drugu koru sam morala da presečem na pola i malo čudno uvijem, ali nije ništa smetalo.




Ako pogledate na početak i kraj prve kore, vidite da nema debelog slepljenog testa. Kora je dobila dovoljno vazduha i odmah malo narasla. Uvijajte labavo; ako je ostalo malo prostora između delova kora, to će se popuniti tokom pečenja.

Koru odozgo, ravnomerno poprskajte uljem, pa ispecite u prethodno zagrejanoj rerni. Vreme pečenja je 20min, možda koji minut duže, dok kora lepo ne porumeni i malo se odvoji od ivica. Pečenu pitu malo pofajtate hladnom vodom, pa prekrijte kuhinjskom krpom i ostavite da se prohladi pre sečenja.

Dok sam se ja spremala da slikam gotovu pitu, Deki je otišao u kujnu i odvalio poveće parče sebi na tanjir, tako da nemam sliku cele pite, ali sam zato dobila bez muke slike preseka. :D Dobra stvar kod ovih pita je što nisu padavičarke. Nema one situacije da je pita tokom pečenja narasla, pa se skljokala tokom hlađenja, nego ostane lepo vazdušasta.




Da li će vam kore odmah uspeti nakon studiranja ovog mog pisanija?

Možda hoće, a možda i neće iz prve, ali nemojte odustati ako vam odmah ne uspe. Ima nešto i u iskustvu. Sledeći put ćete već znati gde ste pogrešili prethodnog puta, kako ćete da vučete testo, možda otkrijete neki svoj način. Nemojte se demoralisti nakon prvog neuspeha i ovo pisanije nije Sveto Pismo, već samo moja želja da vas podstaknem da pokušate, možda po nekom drugom receptu, možda po ovom ...

Prijatno!

Evo još nekih sličica ranijih pitica i pita.

Ovde sam testo delila na 8 jufkica, pa na većoj kuhinjskoj krpi razvlačila testo, malo prskala, preklopila, stavila samo sir i urolala sa uže strane u pitice.





Ovde sam pravila pitu sa jabukama i sekla uvijenu koru na pola, pa ređala ravno kao rolate. Na drugoj slici vidite kako sam preklopila višak testa sa kraće strane. Sećam se da sam malo duže čekala da se osuši kora, a bila je razvučena veoma tanko, pa mi je malo pukla tokom pečenja, što u suštini nije ništa smetalo.







Na kraju, evo još jedne pite sa sirom, koju, smotanu, vidite na prvoj fotografiji posta.




Iskreno se nadam da će vam ovaj post koristiti i da će neko pokušati da, po prvi put, razvuče sam domaće kore. Ako imate potpitanja, očekujem ih u komentarima, ne ustručavajte se. 

Нема коментара:

Постави коментар