недеља, 08. јун 2014.

pile moje...

TREBAĆEŠ MI U STAROSTI
Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu.”

Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.
Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”,
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.
Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.
Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
“A rekao si da me ne možeš voleti jače”.
Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.
Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
“Strpi se, gori si od deteta”.
Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.
Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
“Nije ti valjda opet do toga?”,
a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.
Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”,
a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.
Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.
Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti

https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpf1/t1.0-9/1513652_898534173506621_5856028888824074752_n.jpg
"Cekati. To je bila prva lekcija koju sam naucila o ljubavi. Dan se zavuce u nedogled, pravis tisuce planova, zamisljas sve moguce razgovore, odlucujes promijeniti svoje ponasanje u odredjenim stvarima - i postajes sve nestrpljiviji, ceznutljiviji, sve dok voljeni ne dodje. A onda vise ne znas sta bi rekao. Ti sati cekanja pretvorili su se u napetost, napetost je presla u strah, a strah cini da se sramimo izraziti osjecaje..."
Paulo Koeljo
"Cekati. To je bila prva lekcija koju sam naucila o ljubavi. Dan se zavuce u nedogled, pravis tisuce planova, zamisljas sve moguce razgovore, odlucujes promijeniti svoje ponasanje u odredjenim stvarima - i postajes sve nestrpljiviji, ceznutljiviji, sve dok voljeni ne dodje. A onda vise ne znas sta bi rekao. Ti sati cekanja pretvorili su se u napetost, napetost je presla u strah, a strah cini da se sramimo izraziti osjecaje..."

Paulo Koeljo


Нема коментара:

Постави коментар